Sapštenje za javnost povodom potonuća brodova Beograd X i Beograd II

Udruženje profesionalnih lađara Srbije izdaje saopštenje o potonuću brodova i stradanju članova posade na samohodnom teretnjaku Beograd X i Beograd II.
Tragedija koja se dogodila u noći između 2. i 3. novembra kada se prevrnula samohotka Beograd X gde je život izgubio mašinac Nikola Kosovac a kapetan Milan Brzaković se vodi kao nestao, nameće brojna pitanja na koja se niko ne osvrće i ne daje nikakav odgovor. Do samog prevrtanja nije smelo da dođe. Od svih nagađanja u medijima i nadležnih službi o utvrđivanju uzroka prevrtanja, o navodnoj ispravnosti plovila i sl. ostaje samo jedna istina. Ti brodovi su opasni za plovidbu od dana kada su napravljeni. Samohotka Beograd X je nastala, kao i cela ta serija brodova, preuređivanjem šlepova tzv. polupalubaša. To znači da su napravljene od starih objekata kojima je paluba izdignuta u odnosu na kobilicu odnosno taban broda i samim ti im je značajno umanjena stabilnost. Nije prvi put da je došlo do tragedije sa tim istim samohotkama. Pre 15 godina je na sličan način potonula ista samohotka i život je tada izgubilo tri člana posade. Za potonuće se nije znalo dok kapetan Ukrainskog broda nije prijavio u Velikom Gradištu da je udario o nešto u plovnom putu prilikom plovidbe. Lično sam jednom prilikom, pre desetak godina, spašavao iz olujnog vetra kod Surduka jednu od tih samohotki i tada smo raspravljali o bezbednosnim nedostacima tih brodova o kojima je znala i firma “Ivan Milutinović” i tadašnji Jugo registar. Od tada pa do današnjeg dana nije urađeno ništa da se tragedija više ne ponovi. Niti su data ograničenja za količinu utovarenog tereta niti se pristupilo rekonstrukciji tovarnog prostora. Pitanje se nameće kako je brod prošao pregled Uprave za utvrđivanje sposobnost brodova za plovidbu i kakav je kvalitet te službe kada se ovakav propust dogodi. O kvalitetu rada ove službe i uslovima izdavanja dozvola za plovidbu brodovima ćemo pisati detaljnije drugi put.
Do tragedije je na žalost došlo, kao što smo videli, ne prvi put. Kada dođe do potonuća nada za spašavanjem ljudi postoji nekoliko dana, dokle god postoji i vazduha u tzv. vazdušnim džepovima potonulog broda. Tu dolazimo do drugog i većeg problema.
U Srbiji samo dve Lučke kapetanije rade 24h i to u Velikom Gradištu i u Prahovu, u Bezdanu Lučka kapetanija od pre mesec dana, zbog nedostatka kadra radi do 22h. Ne postoji ni jedna dežurna služba koja bi kontrolisala saobraćaj i koja služi kao centar za vanredne opasnosti. Po zakonu o unutrašnjoj plovidbi ceo slučaj bi trebalo da vodi Inspektor za unutrašnju plovidbu, slučaj je vodila žandarmerija. Mesto nesreće nije obezbeđeno, nije postavljena barijera za sprečavanje izlivanja goriva i maziva u Dunav, nije postavljena adekvatna signalizacija, nije dato obaveštenje brodarima i brodovima, nije obustavljena plovidba niti naređena zabrana dizanja talasa i povlačenja vode. Jednom rečju NIJE urađeno ništa od osnovnih procedura za obezbeđivanje mesta nesreće. Hitnost i brzo reagovanje su osnova za spašavanje života, vidimo da je u ovom slučaju to izostalo. Vađenju objekta se pristupilo tek nakon 2 dana. O amaterizmu i ne sinhronizovanom radu lučkih vlasti govori i činjenica da Inspekcija plovidbe nema svoj čamac u Smederevu i da se obezbeđivanju mesta nesreće i obavljanje osnovnih aktivnosti održalo zahvaljujući policijskom čamcu i čamcima meštana volontera. Pitanje koje se nameće je dali bi se tragedija izbegla da je Služba reagovala adekvatno. Plovidbenoj dizalici “SOČA” je trebalo dva dana da dođe od Beograda do Smedereva što je neshvatljivo.
Policija i ronioci žandarmerije su odradili odličan posao u pokušaju spašavanja ali je adekvatna akcija Lučke kapetanije i Inspekcije za bezbednost plovidbe izostala što se vidi samo nekoliko dana kasnije prilikom potapanja broda Beograd II na sličan način.
Ovim putem apelujemo na Ministarstvo gađevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da preispita rad odgovornih službi kako se u budućnosti ovakve tragedije više nebi događale. Mi smo do sada na adresu Ministarstva više puta slali naša zapažanja o aktuelnim problemima u Srpskom brodarstvu kao i o našim predlozima rešavanja problema i unapređenja bezbednosti plovidbe po evropskim standardima i po uspešnim praktičnim modelima na koje nikada nismo dobili odgovor.

Kapetan unutrašnje plovidbe
Branislav Vajda
Predsednik udruženja profesionalnih lađara Srbije